Јаслице

ПРОГРАМ НЕГЕ И ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ УЗРАСТА ДО ТРИ ГОДИНЕ

Основе припремног програма представљају полазиште за његову креативну разраду и прилагођавање свакоме од деце са којом се ради. Циљеви неге и васпитања остварују се кроз:

  1. физичко-сензорни  развој
  2. социјално-емоционални развој
  3. умни развој

Ови циљеви се остварују кроз активности које се спроводе и планирају у зависности од узраста групе кроз: негу, социјално-емоционалне односе, игру, моторне активности, сензорно-перцептивне активности, музичко-ритмичке активности, графичко-ликовне активности, језичке активности.

  • Нега: прање руку, умивање лица, очију, ушију, носа осамостаљивање у контроли свингтера, употреба одговарајуће WC шоље, боравак на ваздуху. Посебан значај за формирање ових навика има опонашање и идентификација деце са родитељима.

Рецитације „Пре и после јела“, „Чисто дете“.

  • Социјално-емоционални односи: На овом узрасту деца прихватају реалније нова лица са мање страха и више радозналости. Детету прилазимо са интересовањем за њега, спуштамо се на његов ниво, разговарамо једноставним језиком који је прихватљив за дете. Пружамо му руку како би било сигурније. На овом узрасту, љубомора је доста изражена па је важно да је не појачавамо. Изражавање љубави према деци у виду похвала испољавати одмерено, давати детету одговоре о ономе што нас пита уз пружање могућности да и оно да своје мишљење, пажљиво слушајући га.

Информисати родитеље, о боравку, понашању и дати одговоре на постављена питања о њиховој деци, уз стрпљење.

  • Игре: функционалне; експлоративне; игре представљања-симболичке игре.

Функционалне игре везане су за моторне функције и радње помоћу руку (балансирање на подлози, стајање, ходање, трчање, скакутање, пењање, бацање, и прихватање лопте, шкрабање итд.).

Експлоративне (истраживачке) игре односе се на испитивање могућности комбиновања предмета, грађења коцкама, игре пластелином, хартијом (кула, мост, воз, цепање, гужвање, лепљење итд.).

Симболичке игре подразумевају испитивање могућности комбиновања предмета којима представљају поједине радње; укључује се говор од кога се гради игра; јављају се игре улога. Детету пружити прилику да искуси каква је специфична улога сваке личности (сече дрва, поправља ауто, храни бебу, спрема ручак, чита књиге).

  • Моторне активности: деца су стално у покрету. Омогућити им пењање на разне узвишице са којих силазе без помоћи руку; котрљање лопте по поду, трави, бацање у даљ, преко главе и сл. Радити на развоју координисаних и сложених покрета. На старијем јасленом узрасту дете учествује у игри која постаје богатија и сложенија при чему се ствара позитивно емоционално расположење.
  • Сензорно-перцептивне активности: омогућити детету да:
  • додирује све око себе али и да опипава (вода топла, хладна, сапун мирише, руке под водом су мокре и сл.),
  • самостално узима храну ( да осети различите укусе топло, слатко, кисело),
  • сервира сто,
  • доживљава природне појаве и упознаје их (сунце сија, киша пада, снег веје итд.),
  • ближе упозна животиње и схвати да и животиње имају осећања (пас, мачка, птица, глиста, риба; плашљива, љута, да има крзно, лепо перје итд.),
  • упозна оруђа, справе, алате, саобраћајна средства.

Путем ових игара дете учи да упоређује предмете, издваја њихова обележја, проширује знања о предметима који га окружују, формира елементарне представе, развија пажњу.

  • Музичко-ритмичке активности: доприносе стварању емоционалне климе у групи као и топлини односа између деце и запослених. У оквиру ових активности организовати: игре у паровима или колу, певање, слушање музике, извођење покретних игара, пљескање у ритму изговора бројалица, од различите амбалаже у игри израђивати звечке итд.
  • Графичко- ликовне активности: децу упознати са различитим могућностима шкрабања и цртања уз коришћење различитих материјала и кроз ове активности користећи тесто и пластелин обликовати итд. Организовање активности из ове области, а кроз игру има за циљ стварање радосног расположења код деце овог узраста.
  • Интелектуалне активности: подстичу интелектуални развој детета. Ту су јако важне:
  • активности комбиновања предмета (коцке за развијање конструктивних игара, једноставни облици лего- система);
  • упоређивање различитих предмета (који је већи- мањи, да ли је нешто исто- различито…);
  • разврставање предмета по некој особини (сви округли, сви црвене боје…);
  • препознавање и именовање животиња само на основу неких њихових делова;
  • проналажење великих и малих предмета, играње игре „један мени, један теби“, правична расподела;
  • игре представљања (игре маште);
  • тражење предмета и именовање на основу показане слике.
  • Језичке активности: су активности у које је дете укључено путем говора, именовања предмета и свега што се налази у околини а кроз описивање радњи, постављање питања и сл. Реченице треба да буду јасне, кратке и више пута поновљене. Дете до две године треба да изговори своје име. Говором утицати на развој мишљења, морални и сазнајни развој. Развијати вештину слушања и праћења говора других. Утицати на течност изражавања уз одстрањивање појава застајкивања и замуцкивања. Све ово радити кроз игру, песму, причу, брзалице, бројалице („Капље киша капљицама“, „Ловац Јоца“, „Пужеви“ и др.).

Давати налоге и усмеравати децу на њихово извршење кроз игре погађања. У раду користити и сценску лутку.